Zvončica

Duboko u Australijskoj prašumi živi veoma interesantan narod malih šumskih vila. Tela im nisu duža od 7cm i sem blago zašiljenih ušiju i predivnih poluprovidnih krila na leđima, tela su im veoma slična ljudskim. Svoj život provode u skladu sa prirodom i pomažući joj da raste. Svi pripadnici vilinskog naroda imaju manje ili više moći da utiču na prirodu oko sebe, ali najmoćnije, a i najmudrije su uvek bile ženskog roda. Svaka zajednica tako mora da ima jednu Magi koja ih podučava vilinskim moćima i načinu života i u svemu im pomaže.

U jednoj takvoj maloj zajednici vila živi i Zvončica sa svojim ocem. Njena Magi je u još u njenom detinjstvu videla ogroman potencijal u njoj i izabrala je za svog naslednika. Od tada je uvek morala više vremena od ostalih da provodi sa njom, kako bi je ona podučavala njihovoj istoriji, moćima i ulozi u prirodi koja ih je okruživala. Odrasla je uz razne priče o "ljudima" koje su se Zvončici mnogo svidele i učinile da postane veoma radoznala u vezi sa tom rasom koje više nema. Tu je priču najbolje znala. Nekada su vile i ljudi živeli zajedno i u harmoniji su postizali mnogo više nego što vile sada mogu same. Ljudi su veoma retko imali sposobnost da direktno utiču na prirodu a i tada su im mogućnosti bile male. U njima jednostavno nije bilo magije. Međutim oni su to više nego nadoknađivali na druge načine. Bili su mnogo veći od vila, brzo su učili i bili veoma kreativni i sposobni. Znali su kako da upotrebe i svoju snagu i svoju pamet da pomognu prirodi na svoje načine. Ljudi i vile su stalno oduševljavali jedni druge svojim podvizima, ali sve su najviše oduševljavali zajednički podvizi ljudi i vila. Zajedno su bili u stanju da stvore celu šumu za samo nekoliko nedelja. Međutim kao što se to nekad dešava, ravnoteža u prirodi se narušila. Blizu njihove džungle proradio je ogroman vulkan. Iz utrobe zemlje oslobođen je demon uništenja. Požari su se proširili šumom i ljudi su počeli da beže. Mnogi su izgubili živote tih dana. Na kraju je upravo Zvončicina Magi uspela da prevari demona zvanog Neksus, da uspe da mu priđe i da ga zarobi unutar ogromnog magičnog drveta. Međutim ljude više nikada nisu videli. Skoro svi veruju da su ljudi potpuno izumrli tada. Magi je često pričala ovu priču Zvončici i podsećala je da zato i ona mora brzo i mnogo da uči jer nepredviđene stvari uvek mogu da se dese i ona mora biti spremna. Magi je već stara i Zvončica mora da je zameni kada za to dođe vreme. Dosta je već naučila ali isto koliko želi da nauči još, želi i da uživa i da se igra sa svojim vršnjacima. Možda zato još nije potpuno savladala svoje moći, tako da se još uvek često dešava da omane od onoga što je želela da uradi. Sada ipak bez greške može da oseti šta biljka a čak i životinja na koju se skoncetriše oseća.

Kada nije sa Magi, Zvončica najviše voli da provodi vreme sa svojim drugom Pipsom. Sa njim se druži još od detinjstva. Sad kad su malo odrasli Pips je počeo da pokazuje sklonosti ka njoj i da joj se poluozbiljno nabacuje. Zvončica ipak oseća da između njih može postojati samo drugarstvo i zato je rešila da njegove pokušaje prihvata kao šale i da ih ignoriše. Ipak najzanimljivije joj je da se sa njim juri okolo i istražuje nove delove šume. A uživa i da ga zadirkuje i izaziva da odu još dalje i da ze zavuku u ovu i onu rupu ili pećinu, ili da pokušaju da priđu sve opasnijim životinjama. Skoro uvek je ona ispadala hrabrija od njega. Možda zato što je imala mnogo više moći od njega, mada je imala mnogo manje kontrole nad njima nego što je u tim trenucima uspevala sebe da ubedi. Jednom takvom prilikom Zvončica je rešila da izazove svog druga da izlete iznad vrhova krošnji. Poletela je na gore, probijajući se kroz guste krošnje drveća, sve više i više dok nije nadletela i poslednji list. Sunce ju je na trenutak zaslepelo. Kada joj se pogled izbistrio pogledala je okolo. Dokle god je pogled sezao video se samo nežan, zeleni pokrivač krošnji. Bilo je predivno. Sa južne stane je videla i planinu Upozorenja o kojoj joj je Magi pričala, ali pored nje je videla još nešto veoma čudno. Bilo je crno i talasalo se od zemlje prema nebu, polako bledeći. Mora ovo da ispriča Magi. U tom trenutku je začula Pipsov vrisak i primetila da se orao obrušava ka njoj...